| الوصف: |
The goal in this paper is to provide a linguacultural interpretation of the axiologically and culturally marked concept of sin, as one of the basic concepts of the spiritual traditional culture of the Serbian population of Prizren, along with its linguacultural lexicographic description. The study is based on the material found in the ZbirkarečiizPrizrenavolume by DimitrijeČemerikić, which is a relevant source for linguacultural studies of dialect lexis, considering the fact that it provides important linguistic and extralinguistic information from all spheres of life in old Prizren. A cognitive-semantic analysis of the concept units has indicated that the concept sin in the Serbian speech of Prizren realizes universal characteristics (sin → the violation of religious-ethical norms, a moral transgression), but also manifests a series of linguacultural specificities (the concept has a fully negative connotation, the greatest sin against God is disregarding the fast on important holidays; the greatest punishment for sin is a painful and slow death; some of the greatest crimes include the folk superstition of predicting someone’s death; the folk superstition that only a sinful man can become a vampire; that a sinful woman is one lacking morals in a sexual sense, a fornicator; ; the stereotype of “the sinful”, or poor, unhappy man is a man without anyone of his own, of a woman – a mother who loses a child and has an ill child, who as victims, the bearers of the primordial sin, evoke collective pity. The lexicographic description of the representative units of the concept is based on the layered ideographic and lexical-semantic structure of the concept itself, it follows the elements of the conceptual content (the religious- semantic structure of the concept; the irreligious, profane component; the folklore component), registers the cognitive and semantic features of the concept, the paradigmatic, syntagmatic, derivational, and associative connections among the constituents, contains illustrative material, a linguacultural comment and additional (cultural) information which contributes to the complete reconstruction of the concept of sin in the linguistic knowledge of the Serbian population of Prizren from the end of the 19th and beginning of the 20th century. Задатак овога рада је интерпретација аксиолошки и културно маркираног концепта грех, као једног од базичних концепата духовне традиционалне културе призренских Срба, применом метода руске дијалекатске лингвокултуролошке школе. Истраживање је засновано на грађи Збирке речи из Призрена Димитрија Чемерикића, којa представља релевантан извор за лингвокултуролошка проучавања дијалекатске лексике, с обзиром на чињеницу да доноси важне језичке и ванјезичке информације из свих сфера живота у старом Призрену. Јединице датог концепта анализиране су с когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког аспекта како би се издвојили елементи који садрже културне компоненте значења и одражавају вредносни систем и карактеристике менталитета говорне заједнице. Анализа језичке објективизације, семантичких и концептуалних елемената концепта грех у српском призренском говору подразумева укључивање лингвистичких и екстралингвистичких ознака као носилаца лингвокултурне специфике поимања греха у језичком сазнању призренских Срба с краја 19. и почетка 20. века. Лингвокултуролошки опис помаже утврђивању модела лексикографског описа концепта у будућем дијалекатском лингвокултуролошком речнику. |