| الوصف: |
У раду се анализира антропонимија српске заједнице у Сентандреји (Мађарска) на основу лингвистичког материјала епитафа Саборног гробља у временском распону од 3 века. Лично име омогућава увид у моделе друшвене и културне организације српског друштва и може понудити значајне податке за праћење културних и етничких промена. У 20. веку у некада мултиетничкој Сентан- дреји, са снажном српском заједницом, мађарска популација постаје већинска, док српско становништво, услед расељавања, интензивне асимилације и старо- сне структуре, почиње да губи свој идентитет. Овакви друштвени, политички и језички утицаји на српски живаљ Сентандреје одразили су се и на именослов кроз пораст броја имена страног порекла. Циљ овог рада јесте да понуди, пре свега, лингвистичку анализу прикупљеног материјала, уз осврт на интердис- циплинарне социолингвистичке и етнолингвистичке аспекте могућег присту- па оваквој грађи. Анализирани су традиционални начини именовања у овој заједници, као и промене у антропонимикону условљене другачијим етничким и религиозним окружењем. Дат је преглед најчешћих мушких и женских име- на, праћен анализом динамике развоја именослова током генерација и векова. This study is an investigation in anthroponymy of a Serbian community in Szentendre (Hungary) based on linguistic material of Cathedral Cemetery covering the period after the Great Migration under Patriarch Arsenius Carnojevic in 1690 till nowadays. Personal name offers important insights into the patterns of social and cultural organisation of Serbian community and can be a key for following cultural changes. Around 300 names were recorded on the inscriptions of tombstone epitaphs. In the 20th century, in earlier multiethnic Szentendre (with strong Serbian community) the Hungarian population became a majority, while Serbian population due to the displacement, intense assimilation and age structure, rapidly decreased in number and started to lose its identity. These social, political and linguistic influences on the Serbian people of Szentandre have left their impact on naming patterns which resulted in certain increasing number of names of foreign origin. The aim of this paper is to present linguistic and socio-cultural analyse of collected material, focusing on traditional Serbian naming patterns in this community, but also on changes in it caused by different ethnic and religious surrounding. A survey of most common male and female names, accompanied by analyse of dynamics of variation of names during generations and centuries covered by this study is offered. |